;

 

 
 
 

 


Кратка граматика српског језика

(Детаљније на нашем форуму)


Језик који се учи у школи, којим говоре школовани људи, језик којим се пишу књиге и на којем се развија народна култура исти је за све крајеве; тај се језик зове књижевни језик, док се језик којим говоре народ зове народни језик. Само је једна разлика допуштена у нашем језику; може се говорити и писати: дјеца и деца, млијеко и млеко, итд., као и разлике у неким ријечима: хљеб и крух, итд.
Књижевни језик је наше заједничко добро, и зато га ваља добро научити и његовати. Наука која нас учи да правилно говоримо и пишемо зое се граматика.

  ДИЈАЛЕКТИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Језик је главно основно средство којим људи /писмено или усмено/ казују један другоме оно што мисле и осјећају. Сваки народ има свој језик. Има језика којима говоре више народа. Такви су, на примјер, енглески, њемачки, француски и други. И нашим српским језиком говоре Срби и Црногорци.
Српски језик припада групи словенских језика. Словенску групу језика чине поред српског, хрватског, словеначког и македонског, још и ови језици руски, бјелоруски, ускрајински, пољски, кашупски, чешки, словачки, лужичко-српски и бугарски.
Руски, бјелоруски и украјински чине источну групу словенских језика. Пољски, кашупски, чешки, словеначки и лужичко-српски – западну групу, а српски, хрватски, словеначки, македонски и бугарски-јужну групу словенских језика.Овој групи словенских језика припада и тзв.старословенски језик, којим су некада говорили Словени јужне Македоније и на којем су /у другој половини 9.вијека/ словенски просвјетитељи Ћирило и Методије написали прве словенске књиге. Старословенски језик је истовремено и први словенски књижевни језик.
Некада су сви Словени живјели у заједници /сјеверно од Карпата, на једном дијелу територије данашње Пољске и бивших република СССР/ и говорили истим језиком. У току времена из тог заједничког словенског језика, који се назива православни језик, развили су се посебни, горе наведени словенски језици, зато што су се стари Словени развијали и живјели одвојено једни од других.
Али треба знати да, сем словенске групе језика, постоје и друге групе језика: романска /француски, италијански, шпански и др./, германска /њемачки, енглески, дански, холандски итд./ и др.
Говор једног краја са особинама другачијим од говора другог краја истог језика зове се дијалекат.
На цијелој територији нашег језика говори се штокавским дијалектом.
Према томе, који се глас /или гласови/ изговарају мјесто некадашњег гласа јат штокавски се дијалект дијели на три говора: екавски, ијекавски и икавски. У екавском говору се на мјесту старог јата развило е : дете, млеко, дед, песма, итд., у ијекавској ије /одговара екавском дугом е/ или је /одговара екавском кратком е/ : дијете, млијеко, дјед, пјесма итд., а у икавском и: дите, млико, дид, писма, итд.
Екавски се говори у источном дијелу Југославије: у највећем дијелу Србије. Ијекавски се говори западно од екавског говора: овим говором говори српско становништво западно од ријеке Босне и Неретве, затим Далмацији, Хрватској и по Словенији; њиме говоре и пишу школовани људи у Хрватској, без обзира на то да ли потичу са чакавског, кајкавског или штокавског језичког подручја.
Ова три говора, екавског, ијекавског и икавског, у нашем савременом књижевном језику употребљавају се екавски и ијекавски изговор. 
Ијекавски  и екавски књижевни изговор
  У великом броју ријечи нашег језика постоји ова разлика у изговору:
      је:е
   ије:е
вјетар – ветар
вијек – век
дјевојка-девојка
лијек - лек
мјесто – место
сијено – сено
пјесма – песма
млијеко - млеко
  Изговор са је или ије зове се ијекавски, а изговор са е је екавски.
Екавски се говори у Србији. Ијекавски се говори у већем дијелу западне Србије и у Црној Гори. Изговоримо још једном ријечи деца и река. Какво је е у речи деца, кратко или дуго, а какво у ријечи река?
У ријечи деца е је кратко, а у ријечи река – дуго.
Према кратком е у екавском говору стоји је у ијекавском говору, а према дугом е у екавском говору стоји ије у икавском говору.
Има крајева у којима се не изговара деца се купају у реци ни дјеца се купају у ријеци, већ дица се купају у рици, тј. мјесто екавског е и ијекавског је, односно ије, изговара се и. Овај изговор зове се икавски.
Икавски се говори у западној Босни и западној Херцеговини, у једном дијелу Славоније /у Посавини/ и у неким дијеловима Хрватске и Далмације.

  РИЈЕЧИ

  Дијелови говора /реченице/ које значе: или име нечему, или радњу, или особину, или суже да покажу однос између бића и ствари, или везују друге ријечи и реченице итд. јесу ријечи.

  Промјенљиве и непромјенљиве ријечи
 
Именице, придјеви,бројеви,замјенице,
Глаголи имају разне облике.То су промјенљиве ријечи.
 
Непромјенљиве ријечи увијек задржавају
основни облик:

прилози /за вријеме, мјесто, начин/
приједлози
везници
узвици
рјечце
кућа, кући, куће, кућама
лијеп,лијепога,лијепом, лијепи
један, једнога, једноме
ја, мене, мени, ми, о мени
 
идем, идеш, идемо, иду
јуче, овдје, полако
од, из /куће/, испод /стола/
сем, и, јер, кад, или, па, ако
хеј, пст, иш, јој, ало
међутим,само, пак, ето, ли,
не

Умањено или увећано значење ријечи /деминутиви и аугментативи/
  пјесма – пјесмица                                  кућа – кућерина
  Ријечи сличног или сродног значења – СИНОНИМИ
  дом – кућа                                          недјеља – седмица
  Ријечи супротног значења – АНТОНИМИ
  мали – велики                                          низак – висок
  Ријечи једнаке по гласовном саставу, а различите по значењу – ХОМОНИМИ
  У шуми шуми лишће.   Пао град на град.    У гори гори ватра.   Јела је јела разна јела.

Именице
 
Именице су ријечи које казују имена бића      Петар Ана, Живанка, коњ, зец, пас, Џеки
/људи, животиња, биљака/ и ствари.                     /име пса/, купус, дуд, ружа, љубичица,
                                                                        књига, кревет, прозор, камен
Врста именица
Заједничке                                                       чаша, ауто, дијете, школа
Властите                                                             Миша, Оља, Биса, Милан, Београд, Беч,
                                                                        Нови Сад, Копаоник, Авала, Романија,
                                                                        Дунав, Сава, Дрина
Збирне                                                              лишће, грање, цвијеће, јагњад
Градивне                                                          со, вода, пијесак, чоколада
 
Род именица                                                   /ТАЈ/ човјек, нож, пијетао
                                                                        /ТА/   жена, чаша, кокошка
                                                                        /ТО/   дијете, буре, пиле
Број именица
Једнина                                                             камен, дрво, оловка
Множина                                                           кашике, оловке, куће
 
Изведене именице
Стан                                                                 станар, станица, становник
Деминутиви – ријечи које казују нешто
Умањено                                                        кућица, прстић, псетанце
Синоними                                                           ђак-ученик, лијепо-дивно
Род и број именица
Посјетимо се. Свака именица има РОД /мушки-ТАЈ, женски – ТА, средњи – ТО/ и БРОЈ /једнина и множина/.

Замјенице
 
Подсјетимо се. Ријечи које замјењују друге ријечи зову се замјенице. Оне које замјенују имена људи, бића, предмета и
  Ријечи које указују на поједина лица, а
понекад замјењују и њихова имена,                  Једнина                    Множина
називају се личне замјенице. Оне има-            1. лице: ја                        ми
ју три лица у једнини и множини.                              2. лице: ти                         ви
                                                                   3. лице: он, она,оно        они,оне,она
 
Личне замјенице могу бити субјекти у
реченици.
Лична замјеница сваког лица СЕБЕ /СЕ/            Ја причам, они се смију
стоји уз повратне глаголе
Личне замјенице су промјенљиве ријечи                Ја се огледам
И имају разне облике. /падеже/
Личне замјенице имају                                       Ја, мене, мени, ви, вас, вама 
- краћи облике /ненаглашени/ и                              Ја ти говорим; он ме слуша
- дужи облик /наглашени/                                      Ја теби говорим; они мене слушају
  појава , дакле именице, зове се личне именице. Оне имају једнину и множину.
 
Придјеви
 
Придјеви стоје уз именицу и казују
- какво је што – описни придјеви                             брзи дјечак, лијепа хаљина
- чије је што – присвојни придјеви                             школска табла, градски стадион
- од чега је што – градивни придјеви                       златан прстен, вунен шал
Род и број придјева
Придјеви се слажу са именицом                            
- у роду                                                           искрен, искрена, искрено
- у броју и падежу                                            чисто одијело, чиста одијела
Поређење придјева /компарација/
Позитив                                                              брз, лак
Компаратив                                                      бржи, лакши
Суперлатив                                                         најбржи, најлакши
 
Одређени вид /облилк/ придјева                        високи дјечак, искрени човјек
Неодређени вид /облик/                                 висок дјечак, искрен човјек
припадање по времену – Временски                   дневни, недјељни, мјесечни
припадање по мјесту – Мјесни                        горњи, доњи, лијеви, десни
 
Бројеви
 
Шта су основни бројеви?
Два дјечака, пет голобова,100 дана,                То су бројеви који казују колико је чега
5 часова                                                            на броју.
Шта су редни бројеви?
То су бројеви који одређују ствари и                      Први два, осма књига
бића по реду
Послије редних бројева, написаних арапским            5.час /читај: пети час/ 1988.година
цифрама, ставља се тачка
 
Збирни бројеви казују колико је чега             Осморо дјеце, петорица морнара
у збиру.
Промјена имена – деклинација
Именице, замјенице, придјеви и бројеви мијењају
по падежима. То се мијењање назива деклара-
ција. Има седам падежа једнине и множине.
Први падеж /номинатив/ казује име бића или
предмета.                                                               Милан пјева.
То је најчешће субјекат.
Други падеж /генитив/ означава припадност,
дио нечега  одвајање.                                            Свеска моје сестре, парче торте.
Трећи падеж /датив/ казује правац /циљ/
иИли намјену                                                             Идем Милану, љекару.
Четврти падеж /акузатив/ је падеж објекта.               Гледам Милана, књигу.
Пети падеж /вокатив/ служи за дозивање.                    Еј, Милане, друже.
Шести падеж /инструментал/ казује друштво                Идем с Миланом.
/ с приједлогом С и Са/ и средство                            Пишем оловком.
Седми падеж /локатив/ означава мјесто. Стоји на поду.
 
У нашем језику именице се слажу са другим ријечима у реченици. Свака нова веза с другим ријечима тражи и нови облик.
Дакле, именице се мијењају, а промјена се зове ДЕКЛИНАЦИЈА. Сваки нови облик зове се ПАДЕЖ. Има седам падежа. Сваки падеж има своје име, своја питања за живо и неживо и своју службу у реченици.
     Име падежа                          питање                               служба
 
1. НОМИНАТИВ                     КО, ШТА                           ВРШИЛАЦ РАДЊЕ
2. ГЕНИТИВ                            КОГА,ЧЕГА                    ПРИПАДНОСТ И ДИО
3. ДАТИВ                                КОМЕ,ЧЕМУ                  СМЈЕР И НАМЈЕНА
4. АКУЗАТИВ                        КОГА,ШТА                       ПРЕДМЕТ РАДЊЕ
5. ВОКАТИВ                          ХЕЈ/ за дозивање/              ПОЗИВ ИЛИ ОБРАЋАЊЕ
6. ИНСТРУМЕНТАЛ              С КИМ, С ЧИМ                   ДРУШТВО или СРЕДСТВО
7. ЛОКАТИВ                          О КОМЕ, О ЧЕМУ           МЈЕСТО
  Именице се мијењају у ЈЕДНИНИ и МНОЖИНИ.
ГЛАГОЛИ
 
Шта су глаголи ?
То су ријечи које казују
радњу,                                                             читати, копати, пјевати
стање,                                                              осиједити, поцрвењети, венути
и /з/ бивање                                                       наоблачити се, сијевати, грмјети
Глаголи по трајању радње
/глаголски вид/                                                  
Несвршени глаголи /трајна радња/                    писати, пјевати, радити
Свршени глаголи /тренутна радња/                     викнути, ударити, скочити
Учестали глаголи /радња се врши пуно                прескакати, ударити, затварати
пута често/                                                      
Глаголи по предмету радње
Прелазни глаголи /имају објекат/                           Читам књигу, гризем јабуку
Непрелазни /не могу имати објекат/                       Цвијеће цвјета, он се диже, ја сједим
Повратни /имају повратну замјеницу СЕ/                 Ја се умивам, трава се зелени.
Прости и сложени глаголски облици
Прости се састоје од једне ријечи                           Учим, учити, рече, писати
Сложени се састоје од вије ричи                               Учили су, нећемо остати.
/два глагола/ или више ријечи                                  .
Глаголски облици
ЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
А/ Времена
  - Садашње вријеме – презент – казује радњу која се врши у тренутку када говоримо о
   њој, односно – сада /пишем, читам, радиш/;
  - Прошло вријеме – перфекат – казује радњу која се вршила или извршила у прошлости /читали
   смо, гледали смо, учили смо/;
- Будуће вријеме – футур – казује радњу која ће се вршити /ја ћу радити, или радићу; ја ћу
   ићи, или ићи ћу/;
- Предбудуће вријеме – футур ИИ – казује радњу која ће се вршити прије неке друге
   радње /Када будемо дошли, учићемо/;
- Имперфекат – казује радњу која се вршила у непосредној прошлости, прије тренутка
говора о њој;гради се само од несвршених, имперфекативних глагола /учити – учасмо,     ручати – ручасмо/;
- Плускамперфекат – давно прошло вријеме – казује радњу која се вршила или извршила
прије неке друге прошле радње /Ми смо били учили и Ми бијасмо учили: значи, гради се двојако/;
- Аорист – пређашње свршено вријеме – казује радњу која се извршила или завршила у
   непосредној прошлости; гради се само од свршених глагола /научих, урадих, написах/.
Б/ Начини
- Императив – заповједни начин – њиме се казује наредба или заповијест – нема сва
   лица /учи, учимо, разумиј, разумјесмо, пиј, пијемо/:
- Потенцијал – могући начин – казује могућност вршења радње /Ми бисмо учили; Ви
   бисте писали /.
Остали безлицни глаголски облици
  - Инфинитив – неодређени начин – основни облик глагола /завршава се на – ТИ: радити ил
  и на ЋИ: ићи/;
- Глаголски придјев радни – служи за грађење сложених глаголских облика: перфекта,
   плускамперфекта и футура ИИ: учио, учила, учили, училе, учила;
- Глаголски прилог трпни – служи за грађење пасива; написан, напчисало, написали,
   написале;
- Глаголски прилог садашњи – гради се само од насвршених трајних глагола: учећи,
   пишући, радећи;
- Глаголски прилог прошли – гради се само од свршених – перфектних глагола: научивши,
   напчисавши, урадивши.
Врсте ријечи и њихова функција у реченици
Већ знамо да у нашем језику постоје ове врсте /категорије/ ријечи: именице, замјенице, придјеви, бројеви, глаголи, прилози, приједлози, везници, узвици и рјечице.
Исто тако знамо и да свака ријеч има своје значење. Тако ријечи соба, пећ, рупица, врата, мачак, црв итд. значе разне предмете и бића /именице/; ријечи гледати, хватати, хуктати, зацрвењети се и сл.значе разне радње /глаголи/.
Именице
1)Београд, главни град наше земље, има лавну поршлост, одолијевао је многим најездама, бивао је освајан, али никад покорен.
2)Ми се поносимо нашом школом.Она је драги и незабораван пријатељ наше будућности.
3)већ у првим борбама видјело се да је то херој жена
4) Друмом се кретала непрегледна колона војника.
Именице у реченици имају различите функције.Оне могу бити употребљене као:
а/ Субјекат  (Београд - први примјер, колона - последњи примјер)
б/ Именски дио предиката (пријатељ - други примјер : је прјатељ )
в/  Објекат (прошлост - први примјер као прави објекат и школа - други примјер као неправи објекат)
г/ Атрибут (херој - трећи примјер = херојска жена )
д/ Апозиција (град - први примјер)
ђ/ Прилошка одредба /додатак/ (друмом - последњи примјер )
Придјеви  
1)Храбар човјек пркоси свакој невољи.
2)Лијепа је рана јесен у Шумадији.
Придјеви се у реченици употребљавају као:
а/ атрибут (субјекту, именском дијелу предиката, прилошким одредбама - примјери: храбар,рана)
б/ саставни дио предиката (лијепа - у другом примјеру)
Замјенице  
Замјенице се дијеле на личне(ја, ти, он), именичке (ко, шта, неко), придјевске (мој, наш, тај, онај).Оне могу бити употребљене као:
а/ Субјекат (Ја лејпше пјевам од тебе)
б/ Објекат (Пусти га да чита!)
в/ Атрибут (Он ради по свом обичају)
г/ Саставни дио предиката (То није твоја књига, него је моја)
Бројеви
Бројеви у реченицама могу бити употребљени као:
а/ субјекат / Пет је прост број/;
б/ саставни дио предиката / Он је у пливању први/;
в/ атрибут /Војислав је први ученик у разреду/,
г/ прилошке одредбе за количину /Њихова задруга има данас триста оваца.
Глаголи  
Био сам у селу.Сједио сам у башти под орахом.Мјесец је сијао, а звијезде трепериле.
Основна служба глагола у реченици јесте служба предиката., тј.њиме се казује радња коју неко или нешто врши, стање у коме се неко или нешто налази или неко бивање. У наведеном тексту употребљени су, на примјер, ови глаголи као предикати: био сам, сједио сам, трепере, итд. Сем тога, глагол у реченици може бити употри*****љен:
а/ као саставни дио предиката /Она је вриједна и послушна/;
б/ као допуна глагола и израза непотпуног значења /Све се поче утишавати. – У добру
је лако добар бити, на муци се познају јунаци. – Срамота је лагати. – Милан га је слушао кад говори/.  

Прилози
Птице пјевају чило и весело.
Прилози у реченици служе да ближе одреде гдје се, како итд. врши глаголска радња или оно шта значе именице, придјеви или прилози уз које они /прилози/ стоје /служба прилошких одредаба/. То је њихова основна функција у реченици.Примјери:весело, послије, опет, мало.

Приједлози
Пјевају птичице из жбунова, а пчеле зује по цвијећу.
Приједлози су ријечи који у реченици казују однос између бића, ствари или бића и ствари: поље у цвијећу /однос између поља и свијећа/; кроз њега /поље/ вијуга поток /однос између поља и потока/; Пјевају птичице из жбунова /однос између птичица и жбунова/, итд.

Везници
  Коњ кроз мећаву подвио главу, па се пробија кроз напријед, а Омер, све јаче стискајући гуњ уза се, једнако прича.И по гуњу и по    коњу нахвата се сусњежица, а они као да то не осјећају.
Везници служе за везивање ријечи и реченица. У наведеном одломку везник и, на примјер, у реченици по гуњу и по коњу нахватала се сусњежица везује ријечи, а везник, на примјер, па у реченици Коњ кроз мећаву повио главу, па се пробија напријед, везује двије реченице, итд.
Поред тога што служе за везивање ријечи и реченица, везници служе и за истицање онога што ријечи реченице значе. Тако у реченици, на примјер, а они као да то и не осјећају везник и служи за истицање /упореди: а они као да то не осјећају и а они као да то и не осјећају/.
   
Узвици
Из примјера:
Из, шта је тај знао да прича! – Их, болан брајко, јшта си урадио! – Их, брате позлатила ти се драга рука! – Охо, снег! – Охо, ови почели сасвим озбиљно. Охо, како се лијепо удесио!
Видимо да се једним истим узвиком могу исказати различлита осјећања /која могу бити и супротна/: их у првом реченицизначи дивљење, а у другој љутњу, незадовољство, у трећој – усхићење; охо – у четвртој  реченици значи радост, у петој чуђење, у шестој дивљење, итд.
Узвици су и оне ријечи које нам служе за дозивање: хеј, еј, о, ој, и слично.
 
Рјечице
 
Ријечи које су постале од прилога или везника и служе да се њима изнесе лични став према садржини реченице написане или казане, називају се рјечце.
Служе за:
- показивање: ево, ето, ено;
- истицање супротности: међутим, пак;
- посебно истицање: бар;
-         изузимање : једино, само;
-         одрицање; не, нипошто, никако;
-         питање /упитне/; је ли, да ли, зар;
-         модалне рјечице: да , дакако, уистину, несумљиво, свакако, неоспорно, јамачно, заиста.
 
Реченице
 
Реченица је скуп ријечи, или само једна ријеч, којима се казује потпуна мисао.
Састави реченице додавањем једне од датих  ријечи.
 
ВРСТЕ РЕЧЕНИЦА
 
РЕЧЕНИЦЕ ПО ЗНАЧЕЊУ
- Изјавне – Ми пишемо!
- Упитне – Ви пишете?
- Узвичне – Они уче !
 
РЕЧЕНИЦЕ ПО ОБЛИКУ
 
- Потврдне – Ја пишем.
- Одричне – Ја не пишем.
 
РЕЧЕНИЦЕ ПО САСТАВУ
Просте реченице
- Непроширене – имају само субјекат и предикат /безпредикатске – Ватра! Вода! Пожар!
   Сунце!/ или само предикат /безсубјетске ј- Грми! Сева! Свиће! Смркава се!/
- Проширене – имају: субјекат + предикат + додатак /Ја идем у школу. Ми вриједно
   учимо. Они најљепше пјевају./.
Сложене реченице
А/ Независно – сложене реченице
- Саставне – двије /или више/ реченице истог смјера: Вриједно се спремамо за пријемни
испит и положићемо. Везници: и, па, те, ни, нити, а – могу и без везника упторебом запете;
- Раставне – или једно, или друго, оба не; Или ћу написати, или ћу добити слабу оцјену; Или
ћу гледати филм, или ћу се играти. Везници: или...или;
- Супротне – супротног смјера – супротно од оног што се очекује : Они не раде, а
   имају; Вриједно тренирају, а губе утакмице. Везници: а, али, већ, него;
- Искључене – искључивање нечега из претходне реченице: Сви пјевају, само Урош
   ћути. Сви пишемо, једино Марија чита. Везници: сем, осим, него, што, једно;
- Закључне – на основу значења претходне реченице доноси се закључак следећом
   реченицом: Вриједно учим, дакле, добићу одличну оцјену; Радимо, имаћемо,
   везници: дакле, према томе;
  Б/ Зависно – сложене реченице
- Временске – зависном се реченицом казује кроз вршење радње у главној реченици:
Кад дођемо у школу, срешћемо своје другарице и другове; Доћи ће да се игра чим напише задатак. Везници: кад, чим, јпошто, тек, тек што;
- Намјерне – казују намјеру вршења радње главне реченице: Јавили смо се да
одговарамо на питања; Престали смо да причамо не би ли се и остали ућутали. Везници: да, како, не би ли;
- Начинске – казују начин вршења радње главне реченице: У овом разреду вриједно
учимо, као што нисмо никада до сада; Трчали смо као да нас је вјетар носио. Везници: као, као да, као што;
- Узрочне – казују узрок вршења радње главне реченице: Изгубили смо, утакмицу, јер
се нисмо добро припремили; Поплављена су поља, јер су падале велике кише. Везници: јер, пошто, зато, будући да;
- Односне – односе се на неку ријеч у главној реченици: Поносимо се успјехом који
смо постигли; Остварили смо успјех какав нико до сада није. Везници: ко, чији, који, колико, какав;
- Мјесне – односи се на прилошку одредбу за мјесто у главној реченици: Посјетићу
 Музеј у Београду гдје сам већ био; Гром није ударио у зграду гдје смо се ми
 налазили;
- Допусне – допушта се радња главне реченице, иако није испуњен услов: Добили смо
утакмицу, мада нисмо били бољи; Било је веома топло иако сунце није гријало. Везници: мада, премда, макар, како;
- Условне – Да би се извршила радња главне реченице, мора се испунити услов или
погодба зависном реченицом: Ако будемо учили, положићемо пријемни испит; Савладаћемо све тешкоће ако будемо сложни;
- Посљедичне – казују се посљедице вршења радње главне реченице: Мраз је био толико
велики да се све смрзло; Мрак је био тако густ да се прст пред оком није видјео. Везници: да, те.